Naj­po­pu­lar­ni­ji lju­bav­ni par pe­te se­zo­ne ri­ja­li­ti­ja Pa­ro­vi Alek­san­dra Su­bo­tić i Da­vid Dra­go­je­vić sti­gli su u Cr­nu Go­ru. Oni sa Alek­san­dri­nom kćer­kom Mag­da­le­nom i nje­nom maj­kom Lju­bom Pan­to­vić bo­ra­ve u Kra­ši­ći­ma gdje od­ma­ra­ju od te­škog pe­ri­o­da bo­rav­ka u vi­li ko­ji je za nji­ma.
-Do­pu­to­va­li smo 1. av­gu­sta u Cr­nu Go­ru i smje­šte­ni smo u Kra­ši­ći­ma. Za­ku­pi­li smo ci­je­lu ku­ću od „Kra­šić apart­ma­ni” i pre­za­do­volj­ni smo. Mo­re nam je is­pod pro­zo­ra, či­sta je vo­da, ku­ća pre­li­je­pa, a do­ma­ći­ni za sva­ku po­hva­lu. Ju­če su nas iz­ne­na­di­li i ogrom­nom tor­tom ko­ja nas je odu­še­vi­la, a na­rav­no be­ba je bi­la naj­sreć­ni­ja. Ski­ta­mo, ku­pa­mo se i sun­ča­mo, u pra­vom smi­slu ri­je­či uži­va­mo – re­kao je Da­vid.
Re­dov­no Alek­san­dra i Da­vid na dru­štve­nim mre­ža­ma svo­je fa­no­ve upo­zna­ju sa svo­jim ak­tiv­no­sti­ma, pa bi se re­klo da ipak naj­vi­še uži­va ma­la Mag­da­le­na.
-Be­ba je pre­sreć­na! Vo­di­li smo je i na pje­na par­ti, igra se i ku­pa po ci­je­li dan. Da­vid je za­du­žen za vo­žnju be­be u čam­cu, ja se igram u vo­di sa njom, a mo­ja ma­ma je upra­vo pri­je po­la sa­ta na­u­či­la da ska­če sa pon­te i da pli­va – ka­že Alek­san­dra.
Po Pri­mor­ju lju­di ih pre­po­zna­ju i za­u­sta­vlja­ju da se sli­ka­ju sa nji­ma.
-Pre­po­zna­ju nas, tra­že da se sli­ka­mo sa nji­ma i svi že­le ne­što da nam ka­žu. To nas či­ni sreć­ni­ma jer vi­di­mo ko­li­ko nas na­rod vo­li – is­ti­če ona.
Nje­nu maj­ku Lju­bu mno­go ne po­ga­đa­ju ne­ga­tiv­ni ko­men­ta­ri lju­di.
-Mo­ra­mo da bu­de­mo u to­ku i da zna­mo ko šta pri­ča i zbog če­ga. Iskre­no, ne po­ga­đa nas ne­što pre­tje­ra­no, ali ne mo­že­mo re­ći da smo imu­ni kad otvo­ri­mo no­vi­ne, a na jed­noj stra­ni plju­ju me­ne, na dru­goj Aleks, a na tre­ćoj Da­vi­da. Ne­ka plju­ju ako ih to či­ni sretćni­ma, mi smo za­u­ze­ti uži­va­njem u pre­li­je­poj Cr­noj Go­ri – re­kla je Lju­ba.
Na to se na­do­ve­zu­ju Alek­san­dra i Da­vid ko­ji ka­žu da je Lju­ba na ža­lost već go­di­na­ma iz­lo­že­na me­dij­skom pri­ti­sku i da je ipak lju­ti to što se nji­ma de­ša­va.
-Sa­vje­tu­je nas šta i ka­ko da ra­di­mo, jer je ipak ona ta ko­ja je sve to pro­ži­vje­la i da­lje pro­ži­vlja­va. Pri­ča­mo sa njom i sa­vje­tu­je­mo se ali je naj­va­žni­je da se mi me­đu­sob­no ra­zu­mi­je­mo i da čak i naj­cr­nje okre­ne­mo na smi­jeh i do­go­vo­ri­mo se ka­ko da od­go­vo­ri­mo – ka­že ovaj lju­bav­ni par.
Oni ni­je­su u do­brim od­no­si­ma sa Da­li­lom Mu­jić i De­ja­nom Dra­go­je­vi­ćem ko­ji je ina­če Da­vi­dov ro­đe­ni brat.
-Ni­smo se vi­dje­li sa nji­ma ni­ti to ima­mo u pla­nu. Mi vo­di­mo ra­ču­na o na­šim že­lja­ma i pla­no­vi­ma, i to­plo bi pre­po­ru­či­li dru­gi­ma da isto to ra­de, a ne da ci­je­li dan gle­da­ju šta mi ra­di­mo i da nas ko­men­ta­ri­šu – pro­ko­men­ta­ri­sli su Alek­san­dra i Da­vid.
Ipak, Da­vid bi vo­lio i da je nje­go­va maj­ka Bi­lja­na sa nji­ma na mo­ru.
-Svi zna­ju ko­li­ko ja vo­lim svo­ju maj­ku i na­rav­no da bih vo­lio da je tu, ali su sad okol­no­sti ova­kve. Lju­ba nas je po­ve­la na lje­to­va­nje da se od­mo­ri­mo od sve­ga i da se ras­te­re­ti­mo. Mo­žda i mo­ja ma­ma spre­ma ne­ko iz­ne­na­đe­nje kao što nas je Lju­ba iz­ne­na­di­la, ta­ko da po­zna­va­ju­ći nju znam da nas ne­što oče­ku­je – ka­že Da­vid.
Alek­san­dra i Da­vid ima­ju ja­ko pu­no pla­no­va, što po­slov­nih što pri­vat­nih. Ka­da je u pi­ta­nju svad­ba tu su ma­lo „škr­ti” na od­go­vo­ru.
- Od­lu­či­li smo da ma­lo pri­kri­je­mo te pri­vat­ne pla­no­ve po­sto sve od­mah bu­de iz­lo­že­no ko­men­ta­ri­sa­nju. U sva­kom slu­ča­ju, na vri­je­me će­mo oba­vi­je­sti­ti jav­nost kad bu­de za­ka­za­na svad­ba i pra­vi­će­mo je ona­ko ka­ko smo je za­mi­šlja­li – svad­bu iz sno­va – ka­žu Alek­san­dra i Da­vid.
U Vi­li Pa­ro­vi bi­lo je i li­je­pim ali i onih ma­nje li­je­pih stva­ri, ali zbog ri­jet­ko če­ga se ka­ju.
-Mo­ra­la bih da sjed­nem i do­bro da raz­mi­slim, ne­ma čo­vje­ka ko­ji se zbog ne­čeg u ži­vo­tu ne ka­je. Ima stva­ri ko­je mi je žao što sam ra­di­la, a i onih ko­je mi je žao što ni­sam. Ali o to­me dru­gom pri­li­kom – is­ti­če Alek­sa­dra.
Da­vid kroz osmi­jeh ka­že da se za sa­da ne ka­je zbog ni­čeg.
-Ša­lim se, sva­ko gri­je­ši, ali ću se po­tru­di­ti da sad mir­ni­je i sta­lo­že­ni­je pri­stu­pam sva­koj si­tu­a­ci­ji, pa da se po­sle stvar­no ne ka­jem – ka­že Da­vid.
Na svad­bi ko­ju su ima­li u vi­li kum im je bio Mla­den Vu­le­tić. Ta­ko su se čim su sti­gli mo­ra­li vi­dje­ti sa njim i nje­go­vom iza­bra­ni­com Bran­kom Oku­kom.
-Baš da­nas sam se čuo sa Mla­de­nom i za­jed­no sa Bran­kom su nas po­zva­li da iza­đe­mo u Bu­dvu. Pre­go­vo­ri su u to­ku. Vi­dje­će­mo se na­rav­no jer su oni nor­mal­ne oso­be i ni­kad sa nji­ma ni­smo ima­li raz­mi­ri­ce – ka­že Da­vid.